II. Čin. Događa se u kahvi Sarajevskih agalara pred Imaretom. I. Prizor. (Hasan Tabak, Halil Stonjanin, Mahmud Zeničak, Ahmedaga njo, i drugi.) Hasan Tabak: U Stambulu ne znaju šta rade, dok nam šalju žnake nakaradeDobri ljudi, koće da nam sudi? Viđeste li crnog muselima i njegove gole tevabije, golih ruku i golijeh gnjata, golih prsa od pasa do vrata ? Kosa im je duga ko u žena i ko kudra niz leda spuštena, gole su im noge do koljena, gole su im ruke do ramena, po vratu im vise dilbagije po rukama nake hamajlije, po nogama kosti im dječije ko u stuha, Bože mi oprosti, ko halhali u cura na ruci. U rukam im gvozdene gargije, na gargijam kolik dva čeperka vise krpe od bijela platna. Treba pjesnik pa da nam opjeva, kako se ta bagra odijeva. Kuku, kuku, koga nam spremiše, da u Bosni upravlja i sudi. To su prave Ijudske nakarade, zar i takvih u Boga imade ? Halil: Ako ne znaš Benuasver šta je ta ti horda živu sliku daje. U Božijoj bašči izobilja ima svašta: korova i smilja. Ima ljudi kao životinja. Nek te ništa ta horda ne čudi; i s gorima posla smo imali i iz Bosne poputnicu dali, da se više u nju ne zavrate. Hasan : Ali, braćo, imade ih puno, nije lako u putu ih sresti, a kamoli s njima praču plesti. Biće dosta belaja i jada, jer ih ima do deset hiljada, a Bosna se jako raselila dok je Bačku, Banat, Slavoniju i Unđuros cio naselila. Halil: Malo nas je, i ja dobro znadem, al nas opet jeftino ne dadem. Što je za mač, neka se svesjati, carsku ćemo vojsku dočekati. Zar nijesu naši predi bili što su silnu caru Sulejmanu na Mohaču bitku izvojštili ? Mahmud : Moj Halile, tebe nose vile, zato tako razmećeš se lako. Alž ne do Bog kakve jače sile, moglo bi sve biti naopako. Hasan : To ćatibi, koji knjige štiju, našu silu na rođenoj grudi ne poznaju i ne razumiju. ja ti mogu stotinu gazija nabrojiti sada po imenu, neka svoje razviju bajrake i oko njih okupe junake, moffu udrit, šta misliš, na koga? I na samog cara Moskovskoga! A kamo li na deli Hasana i na šaku anadolske raje, što udarca bojna ne poznajeOni deru mačku Carigradu, gdje se Iegu sinje kukavice, što oružjem baratat ne znadu nego gladit zakresane brade i Ijubiti Đurđijanke mlade. Bošnjaci su s?sma druga pređa. Halili: Ejvala ti, brate, mula Haso, ti se beli danas osevapi, što mu danas dobro odževapi. Pa ako će tamam neka kaže Kurtćehaji, kojega pomaže, kako vele po čaršiji Ijudi, Mahmud šapće, a muselim sudi. Mi se ni njeg ni njih ne bojimo, dok uz pravdu i narod stojimo. Mahmud : Sto njanine, to istina nije! Ko god kaže, ja mu velim, laže. Zeničak se ni za kog ne krije već istinu svakom u brk veli sa svakim mirno živjetž želi. Halil: Svijet kaže, a svijet ne laže. Jedan i dva krivo reći mogu protiv svemu, pa i protiv Bogu Sva čaršija ne bi govorila da ne ima nešto po srijedi?! Mahmud : Bezobrazno ti me uvrijedi ! Hasan : Za izroda to uvreda nije! I druge si muselime varo i zavado paše i valije, ogovaro i staro i mlado, alž su Ijudi muselimi bili, pa ti nisu ništa sidžilili. Piši, javljaj o svakome smradu, ako hoćeš, tamam Carigradu. Mahmud : Vi zborite, a ja znam šta radim, Palmu mira u Sarajžvu sadim, Hasan : Dobro nije dovelo ga amo, to mi, prave čaršilije, znamo. Mahmud : S vama više zboritž se ne može ni ozbiljno a kamo li u šali. Hasan : Mi nijesmo u društvo te zvali. Mahmud : Stidjećeš se svojijeh riječi. (Skoči na noge i brzo odjuri na vrata) Hasan : Zar od onog što pred mitom kleči? Ljudske pravde koji ne poznaje, nego fetve ko metle prodaje i te fetve moraju bit svete a svak njima, po ćejifu, mete ? Ahmedaga Panjo: Ja sam, braćo, dosle sve šutio, jer nisam govoriti htio. Znadem Mahmud da je zmija Ijuta, kojoj treba kloniti se s puta. U Sarajžvo niko ne dolazi, oko koga ta zmija ne plazi : muselimu u susret izlazi po dan hoda, pa ga za nos vodaKada čuje: kadija dolazi, na Buloge pred njega izlazi, dočeka ga kao prvak grada, ko da on tu upravlja i vlada ujme grada i u ime raje. Alž nikome ni na um ne pane barem jednom da mu na put stane, da kadiji i valiji kaže, da je ništa i da im sve laže, da je samo pisar u mešćemi koji spise za raspravu spremi Alibeg : Ahmedaga, lijepo ti hvala, riječ ti se u zlato kovala. Vrijeme je da se tome stvoru riječ ne da na javnome zboru, nek kadija i muselim znade da on prava zborit ne imade. Među nama da sije neslogu i da igra vražiju ulogu. Ahmedaga: Svi vi znate, nije davno bilo, kad se vijest pronijela gradom : Deli Hasan, anadolska hajta, da je posto Bosanski valija i muselim njegov Kurtćehaja da dolazi u naše Sarajžvo. Na menzile on je odmlatio čak u Vranduk pa ga dopratio u Sarajžvo. Šta mu je sve reko ? Od pameti to nije daleko. Reko mu je da radi ovako kako radi — zlo i naopako. I to nije teško pogoditi kakovim će plodom uroditi ! Do kakva god tu belaja dođe, on slučajno vazda dobro prode, on luk jede, alž njim ne miriše, jer majstorski sve to ujduriše. H a ! i I: To je muka, s koje narod kuka, a Sarajske age i prvaci žive kao naši Ljubušaci : Kad im rodi sirak u Berišu čini im se bilica šenica ; Kad im rode raci u Veljaciž, misle da su ovni četvrtaci. A 1 i b e g: Ti Halile, kada sebe hvališ, nemoj da se sa drugijem šališ! Mi smo vazda do sad pokazali svoja prava da smo čuvat znali, a sad ćemo znati pokazati, da 1ž smo dobri ilž rđavi svati. Rod i mlada ako je po ćudi, kao svati mi smo dobri Ijudi. Mladu ćemo viteški prositi, ustreba li, na rukam nositi. Rod i mlada ako nam je mrska, kao svati mi smo svita drska: savićemo svilene bajrake, zastavljamo zile i borije, jer nam mlada po ćejifu nije. Hasan : Dobri Ijudi, manite se šale, svijetu su globe dodijale. Da o njima nešto prozborimo, da plaćamo ilž da se borimo proti tima novim bidatima, kojih danas već na pretek ima. Ni ja ni ti odavno ne znamo šta državi plaćati imamo. Nešto, kažu, da se plaća caru, nešto opet carskom tefterdaru, Vezir traži što njemu pripada, a muselim, kako koji može, guli narod sve do gole kože. Nek se jednom tome na put stane, ilž pustimo neka sve propadne. Malkoč : To je muka kojoj nema lasti, nakon opće narodne propasti. Ja sam vaše besjede slušao, a vi sada poslušajte mene, da vam pričam o općoj bijedi, iza koje katastrofa slijedi. Tabaka sam vrlo dobro čuo nn je o njoj nešto natuknuo. Rekao je da se od nas traži više nego možemo da damo. Što dajemo, da sami ne znamo. Itnamo li još štogod davati, smijemo li bar jedanput znali koliko još imademo dati. U teskeru neka se napiše platio je, platio je svima: Vezirima i muselimima. Nek teskera za svakoga važi ko od njega još štogod zatraži. Otkako je umro Sokolija, sve nam porez po porez izbija. Fermanima sultan zapovžjeda, da se neki porezi plaćaju, a tefterdar sam iznovijeda, da ucžjeni gradane i raju. Te naredbe vojvode tumače, kako mogu da onako kvače. Otkako je sjeo na prijestolje Mehmed treći, pozlile su bolje, koje nam je otac mu zadao, kad je danke izmišljati stao. To carevi sigurno ne rade već veziri na pročelju vlade. Treba njima staviti do znanja, da su naša propala imanja. Jer čifluci naši propadaju, otkad kupe u vojnike raju. 0 zemljama nema ko da radi, da ih ore i da bašče sadi. Ako žvako i dalje potraje, uopće će nestanuti raje. Ko će onda da gradove hrani, da ih hrani i od gladi brani? Prije lako živjeti je bilo, dok se zlato na oluke lilo sa svih strana Turske carevine u granice naše domovine. Mehmedpašu kako nam makoše HercegBosnu u živac takoše. Sa svih strana po malo nas stežu i ruke nam naopako vežu. Izdajice i carski murtati, radi kojih sva država pati. Hoćemo I' se i dalje patiti, ilž ćemo im posluh uskratiti? Neka odmah bude šta će biti, teško stanje višž se ne da kriti. Junački je propanuti bolje nego skapat od Ijute nevolje. Pjesnik Šanl: Protiv tome šta se činit može? Malkoč: Sve se može kad se Ijudi slože! Murtati se mogu odstraniti, porezi se mogu umanjiti, od nasilja zaštititi raja i to sve bez velika belaja. Kad uvide lale i sultani, da nijesmo kukavni gradani već ponosni i hrabri Bošnjaci, drukčiji će postati prvaci: kžo s Ijudima postupaće s nama, mi smo bedem cijelog lslama. Ne će žene vladati već Ijudi od nauke i viteške ćudi. Žene neka kuhaju i šiju i starcima slaba pleća griju. Šani : Čudan svat si, moj dragi Malkoče! Nije lako ženi prkositi, kad znaš bez nje da ne možeš biti Malkoč : Ti joj pjevaj o carstvu ljubavi, nek se ona sa pjesmama bavi, je li zdrava lijepa i mlada — u tom carstvu nek slobodno vlada. Niko ne će osporitž joj vlasti ko carici ljubavi i strasti. Alž u carstvu gdje se sudba kroji o narodnom stanju i imanju, ženi mjesta ko čovjeku nema, makar bila Hazreti Merjema. Dosta joj je da caru ugađa, da ga služi i djecu mu rađa. Hasan : E beli mu dobro dževap dade, kad s Ijudima govori nek znade, da je žena za muža stvorena, da se njemu pokoravat mora sred kolibe i carskijeh dvora. Halil: Kad bi Turci svi tako mislili, drukčiji bi i carevi bili. Sulejman je car i junak bio, a često se ženi pokorio. Dalje nije vidio od nosa kad bi nešto molila ga Rosa. Car današnji sultan Mehmed treći bez Sofije ne smije Ba" reći. Ona vedri i ona oblači ona sudi i ona harači. Malkoč : To su muke, koje sve nas tište, to će nama raskopatž ognjište i ponosne neČada Bošnjake dotjerati brzo u prosjake. Dajte, ljudi, da jedno snitimo i sultanu mahzar nakitimo! Rećemo mu sve što reći treba, glas naroda, glas je tvorca neba. Ahmedbeg: Sazovimo naše prve ljude na sastanak, nek stanje prosude. Prvaka je naših uvjerenje cijeloga naroda mišljenje. Ako treba da se mahzar piše, pisaćemo što znademo vise. Treba li što drugo da se kuša, svi ćemo bitž kao jedna duša, sve nas žulja suknena košulja sve nas vrijeđa bezobrazluk hulja, koji hoće nama da vladaju, a ne znaju ovce da čuvaju. Sandžacima i kadilucima sad upravlja ko novaca ima. Ne pita se hoće Ii on znati pravo sudit, dobro upravljati ? Već ko više jednoj Kiri plati, koja kao stup države slovi i sve s majkom carevom polovi i drugijem carskim murtatima, kojih uz nju kao pljeve ima. Halila : Protiv tome kogod što ima li ? Zbor u petak biće na Musali. Malkoč : Svaki od nas neka širi glase, da na dobro narod sakuplja se. Zavjesa pada.