Sa Vardara stižu tužni glasi. Treba pohitati u pomoć onamošnjem srpstvu. I krenu se četa od četrdeset drugova, četrdeset osvetnika. Svu noć uoči Velike Subote putovali su bez umora, bez odmora, te ih zora zatječe s one strane reke Pčinje. Oko podne stigoše u selo Ni¬kuljane. Uđoše u jednu srpsku kuću. Drugove svoje ostavi vojvoda Savatije Milošević da se odmaraju, a sam izađe na uzvišicu iznad kuće. Naperi dogled i osmatraše okolinu. Ali se najčešće vraćaše na put koji vodi od Kumanova. U jedan mah skide dogled, brzo otrča svojim drugovima i viknu: „Na noge! Eto vojske!" ... Za tren oka izleteše drugovi s puškama na rukama. Četvoricu posla vojvoda da hvataju vis iznad Čelopeka. Ostali polegoše po zemlji. Eto turskih konjanika već blizu. Biće ih dve stotine. Konjanici gledaju onu četvoricu što trče, držeći da su drugi četnici u selu, te da selo opkole; a oni drugi četnici hvataju dolinu: čas pružajući se po zemlji, čas ustajući i trčeći, dokle ne stigoše na onaj vis. U tom i pešadija turska stiže. Osu iz pušaka. Na taj glas ustadoše i Arnauti. Po polju, iz obližnjih sela arnautskih, stadoše se razlegati dovikivanja, zatim pucnji. Arnauti idu u pomoć vojsci. Četnici zaklonjeni visom, još ne pucaju. Kad im se približiše vojnici i Arnauti, četnici zagrmeše. Alauknuše vojnici, jauknuše Arnauti. Na drugome kraju visa pojavi se čiča Pavle Mladenović sa svojih također četrdeset drugova. Čiča-Pavle uli novu hrabrost junačkim borcima. Sipaju vatru iz pušaka, bacaju bombe, proređuju redove neprijateljske. Ali ih je mnogo. Četnici su opkoljeni. Pred veče stiže za leđa Arnautima vojvoda Đorđe Skopljanče sa svojom četom. Bije Savatije, bije čiča Pavle, bije Đorđe. Pucaju plotuni ... prolamaju bombe... prodire krik i divlja vika ... a na mahove se zahori junačka pesma srpska iz viteških grudi srpskih sokolova. Padaju vojnici, padaju Arnauti — padaju kao snoplje ... A pesma se srpska razleže po bojnom polju, zastrtom puščanim dimom. I mrak se spušta. Na bojištu se crne leševi ... jauču ranjenici. Dva dana su zatim vojnici na kolima prenosili ranjenike i Arnauti sahranjivali mrtve. Od četnika su trojica poginula, trojica su ranjena. Sa poginulih drugova poskidaše redenike, uzeše oružje, i celivom oprostiše se s mrtvima; ranjenike uzeše na leđa i poneše. O ovoj slavnoj pobedi srpskih četnika odmah te noći rašču se po obližnjim selima. Arnauti se dive junaštvu srpskome i strahuju, a Srbi se ponose i raduju. Kad u zoru četnici stigoše u selo, oni uđoše u srpsku kuću i pozdraviše domaćina sa „H r i s t o s v a s k r s !" Domaćin ih dočeka vesela lica i prihvati: „Vaistinu vaskrs! Srećna rana ranjenici ma!" OBJAŠNjENjE: Čelopek je visoravan u blizini Nagoričana, između Kumanova i Kratova.