U FOKUSU: Berlinski zid

Pregled fokusa

Naslov: Vanredno stanje u Bonu

Izvor: Miroslav Stojanović, 11.novembar 1989., Politika

Događaji se sustižu i pretiču dramatičnom brzinom. Jedna „istorijska poseta", kakva je nesumnjivo poseta kancelara Helmuta Kola Poljskoj, pala je u potpun zasenak istorijskog događaja u međunemačkim odnosima: otvaranje svih graničnih prelaza prema Zapadnoj Nemačkoj, uključujući i prelaze iz jednog u drugi deo podeljenog Berlina. Događaj koji su mnogi, kako se danas naglašava, sanjali decenijama, od kojeg su neki strepeli, a mnogi ga smatrali gotovo nemogućim, stigao je, kako to često biva, iznenadno i izazvao eksplozivnu mešavinu oduševljenja, zatečenosti i  potpune zbunjenosti.

Dan radosti

Prepolovljena bonska vlada veliki broj ministara, na čelu s ministrom spoljnih poslova Genšerom, nalazi se u Poljskoj formirala je sinoć neku vrstu „kriznog štaba". Dramatična zbivanja su takvih razmera da je na većanje pozvan i šef opozicije, Hans Johen Fogel.

Za poslepodne je, kako se saznaje, zakazana vanredna sednica vlade, kojoj će predsedavati kancelar Kol. Nemački radio je saopštio da zapadnonemački šef vlade, zbog dramatičnih zbivanja u međunemačkim odnosima, prekida „istorijsku posetu" Poljskoj, koja je trebalo da traje šest dana i vraća se nakon nepunih dvadeset i četiri sata. Senat zapadnog Berlina je još sinoć održao vanrednu sednicu kako bi preduzeo neophodne mere očekujući pravu navalu posetilaca iz istočnog dela grada. „Ovo je dan radosti za Nemačku", poručio je gradonačelnik zapadnog Berlina Momper. Za poslepodne je zakazana vanredna sednica zapadnoberlinskog Parlamenta, na koju je pozvan Vili Brant, koji je bio gradonačelnik kada je, pre dvadeset osam godina, podignut berlinski zid.

U opštoj euforiji, danas su u upotrebi reči koje se najčešće slivaju u parolu „Istorijski dan za Dojčland". Niko ne spominje, pri tom, jednu ili drugu Nemačku državu, svi su, praktično, ubeđeni da je „narod u NDR ispisao novo poglavlje (ukupne) nemačke istorije".

Ako još nije došlo do jedinstva i ujedinjenja, „otvaranjem zida" učinjen je „veliki korak u tom smeru". Mnogima se ujedinjenje danas čini najednom gotovo nadohvat ruke. Registruje se upadljivo da se neuobičajeno hitro opštoj radosti koja ovde vlada priključio lično i američki predsednik Buš, nagoveštavajući spremnost da pomogne i doprinese „dramatičnom razvoju upravcu slobode".

Beleži se, naravno, i reagovanje Moskve, u kojem se ideje o ponovnom ujedinjenju kvalifikuju I kao neosnovane i čisto „intelektualne vežbe", koje „nemaju ništa s praktičnom politikom".

Neplanirani susret

Još uoči Kolovog odlaska u Varšavu, jedan broj političara iz redova konzervativne unije insistirao je kod kancelara da pokrene inicijativu za sazivanje četvorne konferencije savezničkih sila (SAD, Velika Britanija, Francuska i Sovjetski Savez)   o  „nemačkom   pitanju"  u kontekstu najnovijih događaja. Kol je, kažu, tu ipicijativu odbio kao preuranjenu. Hoće li mu se, nakon „senzacionalnog otvaranja granice" s istočne strane (za putnike sa Zapada ostao je na snazi dosadašnji režim) ta ideja učiniti bližom i izvesnijom? Televizijske kamere zapadnonemačkih stanica neprestano dežuraju i emituju raporte s graničnih prelaza i svedoče, pored ostalog, o velikoj konfuziji koju je kod istočnonemačkih vlasti izazvala iznenadna odluka. Dok na nekim prelazima uopšte nije bilo kontrole, na drugima, u unutrašnjosti zemlje, došlo je do potpunog zastoja. Retki putnici s istočne strane su ispričali da graničari propuštaju samo građane koji imaju ranije nabavljene izlazne vize. Kako je upravo javljeno, kancelar Kol bi već ujutru, nakon večerašnje vanredne vladine sednice,   trebalo   da   telefonira Egonu Krencu i budućem šefu vlade Modrovu. To ne isključuje možda i njihov neplanirani, brzi susret u Berlinu.