22) Ma, joj, sve neka petljavina, majke mi. Doveli nas u to stovarište u Vitezu, tamo kozmetike kakve god hoceš, sve svjetske firme i marke na jednom mjestu. Napravili prezentaciju kako su i rekli, dobili svi po sok i sendvic, sve nam u detalje objasnili, a onda ovaj lokalni suvlasnik, jedna odvratna, debela svinja, ko s poslom rece da svako prvo treba uplatit po osamdeset maraka depozita prije nego i kupi paket kozmetike. Al da ce se taj depozit cuvat pod našim imenom, i ako ostvarimo prodaju vecu od dvije hiljade maraka, zagarantovano vracat svakom pojedinacno. 26) Ja nikoga ne mrzim, i nemam ništa licno protiv ikog. To je glavna faza moje misli. Jedino nisam nikad mogo ubijat žene. Jedne prilike, dva dana me stomak mucio. Trebo sam ubit jednu zmiju što je smakla drugog covjeka iz tadašnje obavještajne (ono što se nikada nije otkrilo). Sve mislim, stomak sam otrovo, vracam film da se sjetim šta sam jeo. A onda se samo smiri. Možda i nema veze s tim. Al cim se vratih na pomisao, isto me spopa. Izvadim iz novcanika sliku. Oci joj se zacakle. Želudac me ponovo zavrnu i mucnina opojasa. Odustanem i vratim pare. Mogo sam i glavom platit zbog, kako rekoše, zajebavanja sa ozbiljnim stvarima. Gledam sliku ovog od sutra. Ove vece su preglednije. Manje se ne vješaju nigdje, niti ih ko uokviruje. Nose ih u novcaniku, al to je onda takorec i privatna zamka. Al kod mene nije bilo to sa ovom ciju sliku sam sliku potezao iz novcanika. To nije bila privatna zamka, jer ja drugu sliku nisam prije ni nosio u novcaniku. 28) Slabo televizijsko svjetlo titra po licu. Televizor je smanjen. Iskopcao sam frižider da ne zuji. Najviše volim ove emisije o prirodi, sve je kako jeste. Nema stvarnosti od prije, podataka, samo se dešava situacija koja treba da se dešava u tom trenutku. Žuti mrav vuce umrlu pcelu. Malo je veci od njene noge, al vuce car ko da je on pcela, a lešina mrav. Hoda unazad i povlaci. Prolaze pored lišca, iza izviruju drugi mravi i prave špalir. Sa strane se ukaza prazna konzerva od paštete. Mrav stade, pilji u pcelu koja leži na ledima, iza njega se ispravila koka na pašteti. Odjednom pcela gicnu nogom, jednom pa drugom. Provoza biciklo kroz zrak. Mrav se umiri na sekundu. Onda je skopa još jace i povuce. Dodoše do mravinjaka, uspeše se do vrha, gdje se ukaza otvor na zemlji. Mrav privuce pcelu i hodajuci unazad ude u rupu, povlaceci trupac za sobom. Nesta u rupi, a pcela kliznu za njim. Glava i pola trupa udoše, al' noge zapeše na otvoru. Trzaj dode odozdo, još jedan, al' noge i dalje ostadoše da vire. Otvoru pride drugi žuti mrav, stoji i gleda situaciju. Ufati trupac za nogu, i trznu ga vani, pomjeri ga za sekundu, al pcela osta i dalje da viri. Mrav se izmace korak, sage glavu ko bik, onda opet pride i skopa trupac, al ga ovaj put trznu jace i naglo popusti. Mrtva pcela zašvera lijevo-desno i nesta u zemlji. Mrav je isprati pogledom. Stoji na trenutak nepomicno kod otvora, okrenu se i ode. Oko ponoci sam otišo u krevet. Rasani mi se i zadugo ne zaspah. Ustanem, odem u sobu. Vidim stvari spremljene na stolu. Svaku sam ponovo opipo dlanom. Možda je onaj drugi mrav htio pcelu za sebe? A onaj firaun unutra, on misli da je sve sam uradio. Možda i ne zna da je ovaj s vana pomogao... Il zna, al se pravi lud, ko, veli, ko te jebe, nisam te ni pito da pomažeš. A ovaj vani, poslije svega, ode sa ekrana, malo i zabezeknut. 29) Fudo obicno sjedi u slasticarni pored srednje ekonomske. Ispija kafe i pojede kolac. Cita novine i prica s ucenicama. Ove što tu dolaze vec su se zadjevojcile. Fudo caska sa njima, bez puno forsiranja. Sve se jako šminkaju. Crvenilom po obrazima, karminaju usne. Ima pekara pored slasticarne. Tamo se daci naguravaju, ujutro prije škole i na odmoru. Izdvoje se po dvije-tri i ufate pod ruke. Udu u slasticarnu, uzmu kafu i sjednu. Fudo cita novine, javi se kratko, one otpozdrave. Uozbilje se, pa provale u smijeh. Fudo srkne kafe i mahne konobarici. De meni još jednu produženu i daj djevojkama kolac, sok, upitaj ih šta ce! Djevojke ga gledaju. Jedna je ozbiljna. Šta je, Nermina? Nermina je krejonom izdužila oci prema pozadi, izgleda ko macka. Ima crne cizme na štiklu, podvrnula je farmerke. Prijateljice se smijulje. To bi ti trebo znat. Je l' tako, Nermina? Javi se crvenokosa Enisa. Nermina je prostrijeli pogledom. Šta bona ti pricaš, ko tebe šta pita, majke ti? Pa, je l' tebe pito, il' mene? Što ti odgovaraš za mene, odgovaram li ja za tebe? Odgovaraš, kad imaš prilike. Kad sam to odgovarala? Fudo zapali cigaru. De, dobro je s prepirkom. Šta je bilo? Nije ništa bilo, i nemoj mi se obracat više! Da ti se ne obracam? Jest. I to jednom zauvijek! Ma, Boga ti? Boga mi! Fudo, popusti me, molim te, nisam raspoložena za razgovor! A kad ceš, kraljice, BIT raspoložena? Ne znam, sad nisam i tacka. Treca djevojka ustade. Haj'mo, pocece nam nastava? Enisa krenu za njom. Hocemo l'? Nermina i dalje sjedi. Hajte vi, docu ja. Ove dvije krenuše, Enisa se okrenu. I fala na kolacu. Fudo je odmjeri, vrati se Nermini. Šta je, majke ti, šta ti bi odjednom? Bi nam lijepo preksinoc. Ode kuci pjevajuci, a sad se nešto beciš? Ne becim se. Imam razlog što necu da pricam. Mogu l' ja znat taj razlog? Pa možeš li eto makar pomislit šta bi bio taj razlog? Šta je? Je l' nešto u vezi onog... derneka? Jest. I? I šta TI misliš šta je? Halo, ba, de više progovori. Nisam na kvizu da pogadam cijeli dan! Nermina se zaokrenu na stolici. U vezi je Amine. Koje ba Amine? Koje Amine?! Ja, fakat, koje? Je l' Amine Gondo, je l' na nju misliš? Jest, u vezi je Amine Gondo. Kad vas dvoje odoste sa derneka da kupite somune, pa vas ne bi sat i po?! U vezi je toga, Fudo, i nemoj se, majke ti, pravit lud. Više me to nervira nego sve zajedno što je tamo bilo izmedu tebe i one kurvetine. Samo mi nemoj rec – SAMO MI, MOLIM TE, NEMOJ REC DA N