1461. Zadaviše u Bilaju Stjepan vlastiti sin i Radivoj brat rogjeni Tomaša kralja bosanskog i bi pokopan u Sutinskoj u crkvi sv. Ivana. Iza toga kraljeva mu sin Stjepan za malo i dade stricu Radivoju zemalja i gradove koje se u ovom pismu sadrže: Povelja Stjepana VII. Tomaševica (izdana 18. septembra 1461. u Bobovcu). V ime otca i sina i duha gospodina. Amen. Sluga božji ja gospodin kralj Tomaševic, milostju božiom kralj Bosni i Primorju i srbskoj zemlji, Dalmaciji, Hrvatom, Doljnjim krajem, Zapadnim stranam i Dsori, Solim, Podrinju i k tomu u pocetak i k' svemu. A sada receni kralj Tomaševic Stjepan slavu dajem neprestanomu našemu vladici Hristusu, koji pride s' nebesah covikom, ljubljene izkupi od grihah i privede k' domu izraelskom, i uzide na nebesa gospodinu bogu uzdržitelju. Takogjer ja Štipan Tomaševic rob Božji, kralj ozgor receni spodobljen bi kralj Vaš, "bi u receni zemlja roditelja i praroditelja moije stvoritelj pravde i milosti i darih i zapisanja našim virnim slugami, svakomu po visini dostojanstva njegova, po volji kraljevstva, po obicaju gospodstva svaki blagi i dobri obraz skazivati i tvoriti našim virnim slugam za njih virna posluženja. Dali ........ našu gospodsku mlogo poštovanomu našemu virnomu sluzi našemu stricu Radivoju za njegova virna i prava posluženja, koja posluži kruni kraljevstva našega, najpri gospodinu i roditelju našemu, dobroga spomenutja gnu kralju Tomašu i meni gospodinu Štipanu; i za njegova virna i prava posluženja zašto mu vtvorismo milost našu gospodsku i dasmo mu i darovasmo našim dobrim i dobrovoljnim darom i zapisasmo tim našim otvorenim pismom pod naše velike visuce, s' obi strane zakonite pecate. U Luci grad Komotin i polag njega goru Bocae i goru Curnicku i Zaljevac do Seoca i C vito vide i Podmiljacje s'obi stran Vrbasa; sva ta sela s' njihovimi pravimi mejami i kotari; i u Jajcu i u Jezeru kuce njegove mline, vrtle i vinograde i snjimi grad Visucici sa svimi priodnici, što se njemu pristoji; i na Dsori grad Tešanj sa svim štogod mu je služilo do smrti kralja Tomaša i grad Gracac sa svimi seli, koja mu je bio dao kralj Tomaš. Jošter štogogj je uzeo posli srebrnicke i Ovavcke župe. Sva ta sela s' pravim mejaši i kotari i selo Radnju gornju i dolnju, što je kupio od Jurja Lovrencica i od njegove bratje, i selo Jablanieu i Tišnjenac, što je kupio od Vlatka Vilušica i na Kuprisu selo Prosik sa seli, koja se njemu pristoje s' pravim mejaši i kotari, i u Buljini šest kmeta i vinograde, krast i katun Vlahah, koji mu su sada u državi i koje bi jošte prinašao, što nebi izpod naše službe bilo; i župu Mlit u moru polak Stona; to sve više pisano dasmo i darovasmo našega srdca dobrovoljnim darom višerecenomu i pošto = iiomu našemu i nam virnomu i dragomu sluzi i stricu mi knezu Badivoju i njegovomu poslidnjemu nakon njega u v ke vikom; istinoga sasvim više pisanjem pridasmo u ruke mlogopošto-vanomu u Isukrstu fratru Filipu vikaru od vikarije bosanske, u ruke crkvene, da mu se da to, da nejma nigda poreci i potvoriti ni na manje donesti ni za jednu neviru, ni za jedno izdajstvo, kojega nebi ugledao. vikar bosanski i njegove bratje reda sv. Franceska i vlastelini kraljevstva našega po zakonu kraljevskom i ako bi imao kojigod list, ali zapisanja u komu bi gradu, ili sa sela upisana, da taj list svuda umira i da se ne prima što smo mi dali stricu Badivoju knezU. I ako bi priminuo s' ovoga svita prvo gospoje Katarine neimajuci poroda od nje, a ostala gospoja Katarina neimajuci srdca, da grad Komotin s' njegovim pokrajinami i seli, koja su u tom listu imenovana i dvi gore s' Otezom i Daljevom do Seocah i na Dsori selo Badnju gornju i donju i selo Lup, Klenicu i Timnihac i u Buljini vinograd, kmeta šest, da se neima iz ruku njegove gospoje Katarine (necitljivo) roda, i na sve to više pisano primamo i primismo virom našom gospodskom i dušom našom kraljevskom; darujemo na svemu tomu više pisanomu tvrdo i cilo i nepogrešivo stati, i svršiti stricu mi knezu Badivoju i ako mu Bog da njegovu poslidnjemu za našega života i za njih života; a k' tomu su svidoci vlastela kraljevstva našega gos. Herceg Štipan sinovmi svojim i s' bratom svojim, i vojvoda Ivaniš Vlatkovic „s bratiami svojmi" i vojvoda Vukic Micinovic ,,s bratiami svojmi" i vojvoda Pavao Cubretic „s bratiami svojmi" i vojvoda Ivaniš Satic ,,s bratiami svojmi" i vojvoda Vladislav Vukcic s bratiami" ; a k' tomu pristav od dvora našega knez Badivoj Vladimirovic „s bratiami svojmi" i vicnik knez Štipan Vlatkovic „s bratiami svojmi" — Pisano u našem stojnom mistu Bobovcu godišta Hristusovih 1461. Rujna 18. 1682, Kad Turci podioše na Bec, na Bosni biaše Ujdur-paša, a ja u Jajcu kapelanom; dodjoše na crkvu težki cauši i zaiskaše mlogo blago a kršcani ga ne mogahu dati, zašto odrediše mene i Juru Kujundžiju da idemo u Sarajevo k' paši. Odosmo ulacki, opravismo poso i vratismo se po zlu vrimenu, zašto snig biše pao više od pet pedljih i uputi se s' nami Gjelil buljukbaša, koga su kuce više Travnika kod Turbeta .....(slijedi kako je vrag obseo Gjelila a Margetic gaizagnao.) 1688. (Pripovjeda neko cudo usljed molitve, pa nastavlja): U ovo vrime od rata kradiahu Turci kršcansku dicu gdi god mogahu odnili bi u drugo misto i prodali. Kod Jajca na Mile ufatiše dite brata Kara-Ivanova kod imanja i nevidi nitko. Ali dite biaše golemo i poceše priporucivati sv. Antunu i bi. d. Mariji i tako ga vodeci ispod Liskovicah, gdi se sgodiše cobani, a sj druge strane težaci, udriše vuci u ovce. Stade vika sjedne strane cobanah, a a' druge težaka: „poteci na drumu. Scieneci Turci, da je za njima potira baeivši dite pobigošfr. 1689. Poslaše ramski fratri po vojsku u Cetinu, koja došav porobi Rumu i fratri uskociše i manastir užegoše. Ljudi u to vrime malo uskoci a kad užegoše crkvu, diže se iz ognja golema svitlost i ode na nebesa i to vidiše mloga celjad, ali malo posli zlom srecom pomroše i fratri i arambaše, koji užegoše. 1690. Biaše na Bosni Dsein-paša i pomori oganj u prolitje ljude gore nego kuga. Iste godine pade snig