(Nastavak, vidi I. clanak u III. knjizi od god. 1889, strana 77—80). 1697. Porobi princip Eugenio Sarajevo i druga mloga mista niz Bosnu i odvede mlogo roblje i odnese neizreceno plino i zadad strah svoj Bosni. 1701. Na 10. Marca. Prvi haraci poceše se kupit u Hercegovini. Iste godine, na 10. februara, pade oko Mostara mutna kiša s lugom i posli na misec dana mogoše se luga namest po kamenju. 1715. Bosanska vojaka i prid njom Mustaj-paša Celic, Maroški paša, Arnautski paša i kavga sultan tatarski s teškom vojskom odoše, kako govorahu na Zadar; ali se ništo ustaviše pod Sinjom i biše ga sa sve strane i ciniše žestoke juriše, al mu ništa ne mogoše, nego pobigoše ob noc brez oružja, zašto tako hoti blažena divica Marija, koja dade Hrvacanom, da grada Turkom ne dadoše; kako no dadoše malo prvo Vrljiku grad Turkom na viru, al zaludu zašto Hrvacane pod mac, a žene, dicu i robu u robstvo Turci okrenuše, a samo principove soldate pustiše i o. fra Štipana Gvozdena kapelana. D to vrime porobiše Turci Otok u polju sinjskomu i mlogo roblje izvedoše. 1716. Na 13. Augusta pade snig u Bosni, ucini mlogo štete od žita. Iste godine uciniše Turci rat s cesarem i ode veliki vezir strašnom vojskom na Varadin. I dojde cesarova vojska na pomoc gradu i prid njom princip Eugenio, deneral Nadažd, princip Aežandro s ostalom gospodom i vojskom nimackom i madžarskom; koji jedino udriše na Turke i žestoko ih razbiše i otiraše i oteše haznu, hranu i sve sprave vojnicke. Tu pogibe vezir i ostalih Turaka bez broja. 1717. Jula na 20. pade snig u Bosni po planinah. Iste godine na 2. Augusta uze vojska principova Imotski od Turaka. Iste jeseni podside Petraš Zvornik ali nesricno, zašto ga pod kolino turska puška rani i on ode, ostavi vojsku da bije grad. U isto vrime podsidoše Kranjci Novi i tu biše nimacke vojske i videci, da ce lasno grad osvojiti, poceše se o tuji grad prigovarati; Kranjci vele: Banov je grad, a Nimci: Nije, nego cesarov. Najposli Nimci se vratiše, a Kranjci ostaše pod gradom, al u žao cas po se, zašto paša Omian Cuprilic, koji vladaše Bosnom, posla zapovid i svoje ljude po svoj Bosni, da brže svak ustane na oružje pod izgubljenje glave. I skoci sve malo i golemo. Tko neima diaše oružja nosaše sikiru ili toljagu; i ode jedan dio s Cuprilicom dat pomoc Zvorniku, a drugi s Amet alajbegom Alipašicem k Novomu i jedni i drugi , udriše na Kaure i razbiše ih na obadva mista. I govore da izginu na Zvorniku što Kranjaca, što šokaca i upisne vojske okolo 10.000 ljudi. Samih sužanja upisne vojske na jednu hrpu svezanih izsice Cuprilic tri stotine i kad to cuh princip Eugenio piša u Carigrad da toga nije obicaja medju vojnici sici svezane ljude i digoše pašu odmah s Bosne i smakoše ga po sve prilike zarad toga. Takodjer pod Novim izginu Hrvata i drugih vojnika oko 8000, a sužanja vec tko nije mario mogao je ufatiti, i zato ga se Bošnjaci oslobodiše i skupiše opet više od 80000 vojske i pojdoše da robe zemlju principovu, al ih stiže na Kuprisu carev ferman, da se vrate i vratiše se. 1719. Miseca Januara proglasi mir u Bosni Pavo Despotovic iz Omiša. 1722. na 22. Marca. Ahmet-paša Alipašic iz Skoplja poce kopati blaga u Rami i kopa do Maja i razkopa jednu veliku, glavicu i ne nadje i ode mu t. j. od vilajeta 7600 argata. Iste godine na 13. Juna, smace Avdulah-paša Salih -pašu Kulenovica, kapetana Bihackoga i Sagarcina Sarajliju, koji je bio kadija u Travniku. 1724. Izgori Sarajevo, t. j. u varoši mloge kuce i ducani. 1727. Dodje iz Carigrada šeset i cetiri tovara jasprih da se po Bosni pišu sejmeni naPerzijane i poceše se pisati na 7. Marca i odoše na 2. Aprila i prid njima serašcer Ahmed-paša Alipašic. Odoše zdravo i svak u skupu, ali kad se vratiše, vrlo ih malo zajedno dojde i to bolestno i razbijeno i to ih bog pokara zašto prvo neg pojdoše mlogo po Bosni zla. i zuluma pociniše, na ti nacin da nebijaše Abdulah-paša u travanjskom polju od njih uteko, bi ga na nože raznieli; sa svim tim sav mu cador razkopaše: daklem, kad tako ciniše veziru, šta cinjahu siromahu? 1728. Aprila na 7, dojde na Bosnu Ahmet-paša Skopljak, koji se vrati iz Perzije. Ovi za dobit dobar glas kod cara, poce graditi grad u Sarajevu na fl 1729 s velikim trudom i harcom od sve Bosne. Iste godine dojde pobigao od cesara maršal Bonavalla i sta sve ove godine u Travniku, i paša mu dava sve što god mu je od potribe bilo i njemu i družini. 1730. Ozgor receni gjeneral Bonavalle ode u Sarajevo s pašom i tu se poturci on i njegova dva druga i njemu nadiše ime Ahmed-beg. Po tom toga ode u Carigrad, gdi ga uciniše topcarom i odvede iz Bosne upisano za trista momcadi turske, da ih uci zanata, kako se topovim biju gradovi i kako se isti topovi salivaju. Ali do malo vrimena vratice se receni mladici brez zdravlja i goli brez zanata. 1732. U Fojnici poce kuga a prvo celjade umri na 20-tog studenoga hrišcansko u varošu a prvo toga na godinu pocelo je moriti u Sarajevu, u Jajcu, a kad nasta godina 1732 otrova se sva Bosna. Za upisati koliko ljudi pomri hotilo bi se mnogo karte i vrimena. D Pojnici celjad se utekoše bogu i svetim njegovim i ne pomri od kuge nego mala i velika petdesetero, sedmero hrišcanske celjadi a turske hiljadu i dvista. U manastiru razboli se fra Štipan Begovic vikar i on to rece kad vidi, da su se fratri pristrašili: Ja cu umriti, ali u manastiru izvan mene nece nitko. I tako bi (. . Sad nabraja Ijetopisac žrtve kuge po raznim manastirima i neka cudesa . . .) 1734, Na 14-tog listopada dojde ferman iz Carigrada da se pokrije luce-vom šimljijom manastir i crkva s. Duha u Fojnici. Bijaše car sultan Mahmud a na Bosni Avdulah-paša i po ruke bega, njegova sina, i po molbi go. Doktura Dominika Caštella iz Zadra gašina ecimbaše. Al ode mlogo blago i poceše majstori tesat japiju1) na 18. listopada a dospiše pokrivat na 5. sicnja 1735, Ove iste godine zavadi se fojnicki kadiluk s Avdulah-pašinim šilivdarom2) koji bijaše zaprecio nemoguci više siromaei nadavati blaga koliko nametaše i tu se skupi više od h